O onoj specijalnoj “the” haljini. Onoj koju obučeš samo jednom u životu, a posvetiš joj se više nego svim haljinama koje si ikada nosila. O haljini u kojoj samoj sebi moraš da budeš lepa, koja mora da ti podigne samopouzdanje do neba, jer tog dana ti je samopouzdanje najpotrebnije.
Možda baš u toj haljini leži odgovor na ono večno pitanje: možeš li zaista da se lepo provedeš na svom venčanju? Kada svi ti poznati i nepoznati ljudi gledaju samo u tebe, snimaju te telefonima, fotograf te juri i škljoca na svaki tvoj pokret, svi žele da te dodirnu, da te poljube, da čestitaju… Naravno da možeš i moraš. Velika bi nepravda bila da se posle toliko cimanja još i loše provedeš. Jer to je tvoj dan. Bitno je i da ne zaboraviš da ostaneš svoja. Možeš da izgledaš spektakularno, ispoštuješ “dress code”, a da ne napraviš nijedan kompromis. U tom slučaju ćeš, sasvim sigurno, biti lepa samoj sebi.
Kada je žena samoj sebi lepa, ona postaje super-žena, a haljina se pretvara u beli plašt nasmejane super-herojke kojoj se svi dive i žele da jednoga dana budu kao ona ili žale što nisu bile dovoljno hrabre kada su imale priliku da budu.